Zove Mislav Kolakušić Srećka Sladoljeva:
„Bok. Ideš sa mnom na izbore?“
„Da. Naravno.“
„Moraš onda pribaviti dokaz o nekažnjavanju. Biti ćeš drugi na listi. Iza moje malenkosti. Nemamo puno vremena. Do utorka.“
„To je ono na Črnomercu? Idem odmah u ponedjeljak.“
„Nije potrebno. Samo uđeš preko e-građanina i ….“
„Nisam e-građanin.“
„Ma, jednostavno je. Uzmeš token i …. „
„Nemam token.“
„Pa, iz kojeg si ti vremena?“
„Hm, od prije Gaze.“
„1948?“
„Ne, 1933.“
Sve najbitnije i najistinitije o meni kao vašem kandidatu za Grad Zagreb napisala je moja kćer kada je imala 10 godina. Što je puno jače od onoga što vam mogu „ponuditi“ i premijer i predsjednik i gradonačelnik Zagreba (+ svita) zajedno. Uvjerite se!
„Moj tata. Moj tata je visok i malo prosjed. Nosi kraću bradu i brkove a ima i naočale. Rodio se u Zagrebu pa navija za Dinamo. On uvijek dokasno nešto radi pa se mama ljuti na njega. Najdraže mu je kad ima vremena popravljati vespu, stari auto Audi a kupio je mami i još stariji BMV.
Mama se zbog toga često ljuti. Kad idemo na ljetovanje stalno nešto kopa i gura kamenje kod naše kuće na moru. Čita knjigu “Moć sadašnjeg trenutka”. Kad ima vremena ide na predavanja profesora Tomislava Ivančića.“
HOP
HOP -portal na Telegramu
