Objavljujemo podatke o kriminalcima iz tzv. ‘SAO Krajine’, kojima se pljeskalo u Srbiji i koje intervjuiraju naše televizije kao eksperte

0
4630

Prenosim orginal tekst o kriminalcima iz tzv Republike Srpske Krajine, koji se bave pljačkom, što čine i danas, a pokrivaju se velikom brigom za srspki narod, poput Pupovca danas u Hrvatskoj. HOP se ograđuje od svih teza u tekstu, već stavlja  naglasak na kriminal pojedinaca.

Posljednja Vlada RSK, ako ne računamo ovu u izbjeglištvu koja je rekreativnog karaktera. Na ovo me je potaknulo prisustvo određenih karaktera na pomenu žrtvama u akciji Bljesak. Što ja na neki način vidim i kao sprdnju sa istima, jer im pale svjeće i usrdno se krste isti oni koji imaju bar pola odgovornosti za njihovu smrt na plećima. Ovo nije napad kao napad. Samo bih volio pokazati kakvim karakterima je povjereno vođenje jednog dijela naroda i neminovne propasti sa ovakvom gomilom revolveraša. Ako neko ima novih informacija čime se dotična gospoda bave danas, ili pak neku olakšavajuću okolnost po njih, neka piše.

O Milanu Babiću neću pisati iz razumljivih razloga. Pomenuću samo Z4 i to je dovoljno. PREMIJER – Borislav Mikelić Mikelićeve poslovne avanture u Srbiji obuhvataju dosta širok i raznolik raspon: prvo je probao da uspostavi lanac “Gavrilovićevih”, to jest svojih radnji u Beogradu; onda se bavio krađom nafte iz Jadranskog naftovoda kod Siska i švercom u Srbiju, trgovinom proizvoda od mesa kroz firmu Galames, koja nije preživela iako je Mikelić dobio Slobinu podršku, a u upravnom odboru sedeli su Zoran Lilić, Gorica Gajević i isti takvi kao i oni. Najslađi posao izveo je sa JUL-skom uzdanicom Draganom Čičićem, Drvoplast iz Kraljeva: pokrali su, u saradnji sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Goranom Hadžićem, ogromne količine najkvalitetnije hrastovine iz Istočne Slavonije i sa Banije, Korduna i Like; Čičić je to onda izvozio u Italiju, a ostali su se ozbiljno ugrađivali, jer je drvo ionako bilo besplatno. Sve je to išlo lepo do 1998, kada su se ortaci dohvatili oko nekih para, pa je Mikelić bio istisnut iz igre uz pomoć Mire Marković i Bube Morine koja ga je napadala za “humanitarno profiterstvo”. Pošto je presušio s gotovinom, Mikelić pada u probleme: Arkan i Legija dolazili su mu u kabinet da uteruju dugove, pa je morao da se skloni u Republiku Srpsku. Sa Jovicom Stanišićem bio je, naravno, veliki drugar, kao i sa ekipom iz JSO-a koja je tada radila Babinu fildžan-državu Zapadnu Bosnu, pa je veštačko đubrivo iz Kutine Mikelićevim vezama išlo u Kladušu. Ugurao je u Kladušu preko RS i RSK i 80 šlepera koječega, ali i oružja, koje je brat Gadafi platio Slobi za Babu Abdića 1994, ugradivši se pri tom za dobrih pola-pola. Imao je čak i ambicije da se kandiduje za predsednika Republike Srpske 1996–7, ali je odustao videći da nema šanse. Ipak ima interese u operaciji “Bobar osiguranje” iz Bijeljine. Ima pozitivnih indicija da se Mikelić bavio pranjem novca za račun Mirka Marjanovića; ionako sve vreme sedi u Marjanovićevom Progresu kao nekakav savetnik. Postoje osnovi za sumnju da je Borislav Mikelić koristio pokojnog Duću Spasojevića i njegove ljude za uterivanje dugova, čime je i pao u oči policiji tokom akcije “Sablja”. Tu se javlja i njegov telohranitelj Dragan Vujičić Bego iz Gline, bivši Martićev čovek koji je prebegao Mikeliću; taj je bio blizak i Arkanu i navodno je preko Dragana Garića iz SMUP-a (ubijenog zajedno sa Arkanom) pravio državljanstva za izbeglice – uz proviziju, razume se. Mikelićev “Komitet za zaštitu interesa raseljenih lica…” (zanimljivo je da Mikelić nikada ne koristi termin “izbeglice”) ušao je u istoriju kao jedna od najbezdušnijih pumpi za bogaćenje od narodne muke: Mikelić je punio budžet Komiteta, ali je invalidnine i pomoć isplaćivao tek kad je zaista morao. Osim toga, on je 1995. sačinio i “Spisak pokretne imovine sa područja RSK”, kojim je zapravo stavio svoje kopito na tu imovinu: uglavnom vozni park i građevinske mašine. Pa je tu reč o 28 cisterni “Slavijatransa”, 40 kamiona-hladnjača “Gavrilovića”, stotinama kamiona i autobusa, stotinama putničkih vozila iz voznog parka Vlade RSK i opština Krajine. Tako je Dragoljubu Milanoviću (RTS) dao BMW, pa je Kertesu davao vozila, kao i Državnoj bezbednosti Srbije, Arkanovoj SDG itd. Od autobusa i kamiona osnivao je firme po Srbiji, pokušavajući da sarađuje sa “Lastom”, “Kulatransom”, “Sombortransom” itd. Jedan od odvratnijih poslova bila je saradnja sa policijskim generalom Draganom Ilićem, od ranije poznatim organima gonjenja: naime, njih dvojica prisvojili su matične i zemljišne knjige odnesene iz Krajine 1995. i ranije i onda pljačkali izbeglice izdajući im kojekakve potvrde za pasoše, krštenice, venčanice, umrlice itd., a sve u ime fiktivnog Biroa RSK u Beogradu.

 

Naravno da te potvrde u Hrvatskoj nisu vredele ništa. Dva Mikelićeva i Ilićeva ortaka, policajci Tošo Rajić i Đuro Škaljac (iz MUP-a RSK), bili su zaduženi za lažne saobraćajne i vozačke dozvole koje su ovde, u Srbiji, izdavali izbeglicama – po određenim tarifama, naravno. Tako se još jednom potvrdilo da je ljudsko meso najjevtinija i najunosnija roba, pogotovo izbegličko meso. MINISTAR ODBRANE – Rade Tanjga Tandem Mikelic – Tanjga naneo je ogromnu štetu odbrani RSK i spada u red velikih krivaca za stradanja koja su Srbi doživeli u Krajini. Krajnje nekritički i nesebično su služili uskogrudoj politici, ne može se reći Srbije, već pre svega Slobodana Miloševića. Pukovnik Tanjga je, uz sve to, bio i neposredni svedok kriminala i šverca, koji se odvijao pod okriljem vlade Borisava Mikelića. Takvo ponašanje Mikelića i njegovog personala pravdao je i branio “višim interesima, koji dolaze iz Beograda”.

Ali, kad je tikva pukla, progledaće i Tanjga. Javno priznanje o postojanju zakulisne politike Borisava Mikelića, pukovnik Tanjga će saopštiti tek u julu 1996. godine. “Izjadao” se godinu dana posle tragedije Srba i RSK, prvenstveno pogođen dvoličnošću Mikelića prema sebi, a ne prema Krajini i Srbima. Tanjga će mu zbog toga napisati “otvoreno pismo”. Obelodaniće mnoge dobro prikrivane istine o štetnom i poraznom delovanju Borisava Mikelića kao predsednika Vlade RSK. Pismo je prepuno detalja o malverzacijama u RSK koje su bile jedino moguće i izvodive sa znanjem i uz pomoć Mikelića. Poimenično su navedena imena i prezimena onih koji su prodavali dozvole za uvoz razne robe i prolaz autoputem kroz Hrvatsku, koji su zgrtali novac za razne kompenzacije po odobrenju Mikelića. Mikelić je optužen i za malverzacije koje je činio po padu Krajine, kao predsednik famoznog “Komiteta za zatitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zavičaj”. Dok se izbeglice iz RSK bore za goli život u Srbiji, Mikelić i dalje “jaše”, koristeći imovinu RSK koja je izvučena u Beograd, i koja se našla pod njegovom kontrolom. Optužen je i za manipulisanje izbeglicama, pozivajući se lažno na podršku koju navodno uživa od stradalnika iz Hrvatske. Izvor: Vreme

Ovog lopova naše televizije intervjuiraju u slučaju Gavrilović.

HOP