Sinkronizirana  PLJAČKA  građana preko JAVNIH  BILJEŽNIKA, PRAVOSUĐA i USTAVNOG SUDA

0
29830

vid

BOŽIDAR  VIDUKA

Sinkronizirana  PLJAČKA  GRAĐANA 

REPUBLIKE  HRVATSKE

U  organizaciji JAVNIH  BILJEŽNIKA

Pravosudnih  tijela  REPUBLIKE HRVATSKE i

USTAVNOG SUDA REPUBLIKE HRVATSKE

 

SUD EVROPSKE  UNIJE

PRIOPČENJE ZA  MEDIJE  broj 25/17

U Luxemburgu  09. ožujka 2017. godine

PRESUDE U PREDMETU  C-484/15  i  C-551/15

CITIRAM :  Javni bilježnici u Hrvatskoj, kada postupaju u ovršnim postupcima na temelju „vjerodostojne isprave”, ne mogu se smatrati „sudom” ni u smislu Uredbe o europskom nalogu za izvršenje ni za potrebe primjene Uredbe o priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima

Za rješenja o ovrsi koja oni donose stoga se u načelu ne mogu izdati potvrde o europskom ovršnom naslovu te se ne mogu priznati i izvršiti kao sudske odluke u drugim državama članicama.“

Europski sud zauzeo je stajalište da se hrvatski javni bilježnici ne mogu podvesti pod pojam ‘suda’ pa stoga ne smiju prisilno utjerivati dugove.

 

Što  predmetna izaziva ?

Presuda poslovni  broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU  izaziva  urušavanje  pravnog  sustava  REPUBLIKE  HRVATSKE odnosno  NIŠTAVNOST„OVRŠNOG  ZAKONA  (NN 112/12 ; 25/13 ; 93/14 ; 55/16 ; 73/17)“ i  „ZAKONA  O JAVNIM  BILJEŽNICIMA  (NN 78/93 ; 29/98 ; 162/98 ; 16/07 ; 75/09 ; 120/16)“

Sve  „ovrhe“ koje  su   javni  bilježnici  naplatili  u  REPUBLICI  HRVATSKOJ  su  NIŠTAVNE  jer  ih  je  naplatila  neovlaštena  osoba   , prema  podatcima „WIKIZVOR (Zadnja revizija teksta: 16.11.2006.) KAZNENI ZAKON“ definira u  djelu : (24.12) Lažno predstavljanje (24.13) Samovlast; (24.14) Protupravna naplata

Lažno predstavljanje

Članak 328.

(1) Tko se lažno predstavi kao službena ili vojna osoba ili neovlašteno nosi kakve znakove službene ili vojne osobe s ciljem da sebi ili drugome pribavi kakvu korist ili da drugome prouzroči kakvu štetu,
kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
(2) Kaznom iz stavka 1. ovoga članka kaznit će se tko izvrši kakvu radnju koju je ovlaštena izvršiti samo službena ili vojna osoba.

Samovlast

Članak 329.

(1) Tko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada,
kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest mjeseci.
(2) Ako je kazneno djelo iz stavka 1. ovoga članka počinjeno u sastavu grupe ili zločinačke organizacije,
počinitelj će se kazniti kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina.
(3) Kazneni postupak za kazneno djelo iz stavka 1. ovoga članka pokreće se privatnom tužbom, a za kazneno djelo iz stavka 2. ovoga članka povodom prijedloga.

Protupravna naplata

Članak 330.

(1) Tko radi naplate duga uporabom sile protiv neke osobe ili prijetnjom da će izravno napasti na život ili tijelo te osobe ili njoj bliskih osoba oduzme tuđu pokretnu stvar,
kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina.
(2) Tko radi naplate duga silom ili ozbiljnom prijetnjom prisili drugoga da što učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine,
kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.
(3) Za pokušaj kaznenog djela iz stavka 2. ovoga članka počinitelj će se kazniti.
(4) Ako je kazneno djelo iz stavka 1. ovoga članka počinjeno u sastavu grupe ili zločinačke organizacije,
počinitelj će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina.
(5) Ako je kazneno djelo iz stavka 2. ovoga članka počinjeno u sastavu grupe ili zločinačke organizacije,
počinitelj će se kazniti kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina.

U ovom  trenutku treba  istaknuti  da  je„OVRŠNI  ZAKON  (NN 112/12 ; 25/13 ; 93/14 ; 55/16 ; 73/17)“ i „ZAKON O JAVNIM  BILJEŽNICIMA  (NN 78/93 ; 29/98 ; 162/98 ; 16/07 ; 75/09 ; 120/16)“ donesen od strane  države  REPUBLIKE  HRVATSKE.

Navedena  činjenica  u  velikoj  mjeri   otežava  status  PRAVNE  ZAKONITOSTI  i  PRAVNE PROVEDBE ,  u  postupanju  po OVRŠNOM  ZAKONU  i  ZAKONU O  JAVNIM  BILJEŽNICIMA.

Zakonodavac  „DRŽAVA“ donosi  ZAKONE . Činjenica  je  da  je  REPUBLIKA  HRVATSKA  po  osnovu  opunomoćenika   potpisala  razne  protokole  pa  tako  jedan  od  protokola  navodi  da  će  se   ZAKONODAVSTVO   REPUBLIKE HRVATSKE  uskladiti  sa   EVROPSKIM  ZAKONODAVSTVOM.

Presude poslovni  broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU činjenično  definiraju  da   ZAKONI  REPUBLIKE  HRVATSKE  nisu  usklađeni  sa  ZAKONODAVSTVOM  EVROPSKE  UNIJE  samim  time  su  NIŠTAVNI  kako  za  građane  EUROPE  tako i za  građane  REPUBLIKE HRVATSKE .

Mora  se  znati  da   OVRŠNI  ZAKON  REPUBLIKE  HRVATSKE   uređuje  MINISTARSTVO PRAVOSUĐA  REPUBLIKE HRVATSKE  sa  svojim   ekspertnim  – tehničkim  grupama  (istaknutim  , eminentnim pravnicima) potom predmetni  zakon  ide  na  javnu  raspravu u  SABOR  REPUBLIKE HRVATSKE.

U  SABORU  istaknutu  ulogu  pri  donošenju  OVRŠNOG  ZAKONA  ima   „SABORSKI ODBOR ZA  ZAKONODAVSTVO“  koji  proučavaju  zakon  daju  određene  primjedbe  prije  izglasavanja  zakona  i  daje  objašnjenje   SABORSKM  ZASTUPNICIMA.

SABORSKI  ZASTUPNICI   su  političko  tijelo  koji  nisu  isključivo  pravnici  pa  im  ekspertne  grupe  moraju   svojim  izlaganjem zakon  približiti  i pobliže  objasniti  određene   zakonske  odredbe.

PRAVNI  REGULATOR  donesenog  zakona  je   USTAVNI  SUD  REPUBLIKE  HRVATSKE  koji  vodi  računa  po  službenoj  dužnosti  da  li  je  zakon  u  skladu  sa   USTAVOM  REPUBLIKE  HRVATZSKE  i  da  li  doneseni  zakon  udovoljava  potpisanim obvezujućim  ugovorima  sa  EVROPSKOM  UNIJOM.

USTAVNOM  SUDU  REPUBLIKE  HRVATSKE dodijeljen  je  i povjeren  „dužan  nadzor  nad  donesenim  zakonom“  da  li  je  zakon  u  skladu  sa  USTAVOM  REPUBLIKE  HRVATSKE  i ugovorenim  obavezama  prema  EVROPSKOJ  UNIJI.

Ako  se  utvrdi da  doneseni  zakon  ne  udovoljava  USTAVU  REPUBLIKE  HRVATSKE  ili  potpisanim  obavezama  prema   EUROPSKOJ  UNIJI , USTAVNI  SUD  REPUBLIKE  HRVATSKE  u  svojstvu  najvišeg  zakonodavnog regulatornog  tijela   REPUBLIKE HRVATSKE  ima  pravo  „VETA“  na  doneseni  zakoni i  ima  mogućnost  naredbe dodatnog  usklađenja  zakona.

Mora  se  znati  da   ZAKON O JAVNIM  BILJEŽNICIMA    uređuje  MINISTARSTVO PRAVOSUĐA  REPUBLIKE HRVATSKE  sa  svojim   ekspertnim  – tehničkim  grupama  (istaknutim  , eminentnim pravnicima) i  članovima KOMORE  JAVNIH  BILJEŽNIKA  koja  uz  dogovor  sa  javnim  bilježnicima   daje  smjernice  kakav  zakon  žele.

Zašto  se  je  sve  ovo  navelo ?

Javni  bilježnici  REPUBLIKE  HRVATSKE  postupaju  „navodno“  u  skladu  sa  zakonom , ali  danas  po  osnovi presude poslovni  broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU nedvojbeno  je  da  javni  bilježnici  REPUBLIKE  HRVATSKE  protu – zakonito  djeluju  u  protu – pravnoj prisilnoj  naplati   novčanih  sredstava  od  građana  REPUBLIKE  HRVATSKE.

Presude poslovni  broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU  od  dana  09. ožujka 2017. godine  definiraju  da  javni  bilježnici  REPUBLIKE  HRVATSKE  permanentno , kontinuirano  , stalno pri  ovršnim  postupcima po  osnovi  „vjerodostojne isprave“  čine kazneno  djelo  PLJAČKE  GRAĐANA  REPUBLIKE  HRVATSKE.

JAVNI  BILJEŽNICI   REPUBLIKE  HRVATSKE  pri obnovi  „licence“  u  Komori javnih  bilježnika  moraju  priložiti „uplaćenu garanciju“ za  potrebe  nadoknade štete  prouzročene  nesavjesnim  radom  javnog  bilježnika.

Presude poslovni  broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU  od  dana  09. ožujka 2017. godine definiraju  počinjenje kaznenog  djela  svjesno i namjerno „protu – pravne  naplate“ novčanih  sredstava za  potrebe  i u  korist  ovršitelja a  pri  tome za  svoj  rad  „provedbu  ovrhe“  javni  bilježnik  naplaćuje  „javno – bilježničku naknadu“  , što  eksplicitno  znači  da  javni  bilježnik  ostvaruje   znatnu  materijalnu  dobit  nezakoniti radom.

Rad  tužitelja – ovršenika u  pravnim postupcima „poslovni   broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU“ proveden  je  nakon odrađenih   pravnih  radnji pred  nadležnim  sudovima  u  REPUBLICI HRVATSKOJ:

–         Nadležnim Općinskim sudom REPUBLIKE HRVATSKE

–         Nadležnim Županijskim sudom REPUBLIKE HRVATSKE

–         Vrhovnim sudom REPUBLIKE HRVATSKE

–         USTAVNIM  SUDOM  REPUBLIKE HRVATSKE

Očito  je  da  su  pravosudna tijela  REPUBLIKE HRVATSKE   sa  predmetnim  sudcima (sudac pojedinac  ili  sudsko vijeće)   u pravnim  postupcima donošenja  rješenja i  presuda  nadležnih  sudova  REPUBLIKE  HRVATSKE  svi  od  reda  štitili  kriminalne radnje protu – pravne  naplate  novčanih  sredstava  po  osnovi  ovrhe koju  su  neovlašteno  provodili JAVNI BILJEŽNICI  REPUBLIKE HRVATSKE.

Danas  na  osnovu presuda   broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU , javni  bilježnici  REPUBLIKE  HRVATSKE   dužni  su  isplatiti  svakom  ovršeniku :

–         Ovršni iznos

–         Javno – bilježničku naknadu

–         Pripadajuću zakonsku zateznu kamatu

–         Izazvanu  štetu

Predmetni iznosi  „namjerno izazvane  štete“  od  strane  javnog  bilježnika isplaćuje se iz „garantnog pologa“  s  kojim  raspolaže  KOMORA  JAVNIH  BILJEŽNIKA.

Za  pretpostavit  je  da iznosi  koji  su  protu-pravno  ovršeni od  strane  javnih  bilježnika u  REPUBLICI  HRVATSKOJ od  ovršenika  građana  REPUBLIKE HRVATSKE   premašuju  u  znatnom iznosu od „GARANTNOG  POLOGA“ , pa  je  nužno  izvršiti  blokadu  kako svih  novčanih  iznosa  sa  kojima  raspolažu javni  bilježnici  kako  kunskim tako i  deviznim  iznosima , a  radi  prevencije  potrebno  je  izvršiti  upis  u   zemljišne knjige „plombu“ o  zabrani  raspolaganja  sa  nekretninama kako  samih  javnih  bilježnika  tako  i njihovih  bračnih  drugova , prvog  neslijednog  reda (sinova i kćeri )  , drugog  nasljednog reda (unučadi) i  trećeg nasljednog  reda (praunučadi) kako  bi  se  osigurala  sredstva  za  isplatu  štete  ovršenim  građanima  REPUBLIKE HRVATSKE  zbog  protu – pravne neovlaštene naplate novčanih  sredstava javnih  bilježnika nad  građanima  REPUBLIKE HRVATSKE.

Nesporno  je  da  je  ZAKONODAVAC  „DRŽAVA“  REPUBLIKA  HRVATSKA  donijela   OVRŠNI ZAKON i  ZAKON O  JAVNIM  BILJEŽNICIMA  samim  time  suodgovorna je  u  počinjenju neovlaštenih naplata  javnih  bilježnika  nad  građanima  REPUBLIKE HRVATSKE.

REPUBLIKA  HRVATSKA  u  svojstvu  donositelja   OVRŠNI ZAKON i  ZAKON O  JAVNIM  BILJEŽNICIMA  odgovara  u  materijalnom  obeštećenju  građana  REPUBLIKE  HRVATSKE i  to  u  deset  puta  većem  iznosu  nego   javni  bilježnik.

Neminovne su posljedice    presuda   broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU za  HRVATSKO  PRAVOSUĐE  i  to :

–         Ministarstvo  pravosuđa  REPUBLIKE HRVATSKE

Kaznenu i materijalnu  odgovornost  za protu-pravno  stjecanje  materijalne  dobiti  od strane  javnih  bilježnika  i  činjeničnog nanošenja  materijalne štete građanima  REPUBLIKE  HRVATSKE  u  cijelosti  snosi  predlagatelj  OVRŠNOG  ZAKONA  i ZAKONA O  JAVNIM  BILJEŽNICIMA , Ministarstvo pravosuđa  REPUBLIKE HRVATSKE .

Navedena  činjenica  izaziva trajno  udaljenje od  obavljanja pravne i  sudske  djelatnosti pravnih  timova , kao i  svakog  pojedinca  koji  je  sudjelovao u  kreiranju  predmetnih  zakona , a  uposlenik  je  Ministarstva  pravosuđa  ili  njihov  vanjski suradnik

–         Saborski odbor  za  zakonodavstvo s  obzirom  na  ovlaštenja

1)      razmatra prijedloge zakona i drugih akata koje donosi Sabor u pogledu njihove usklađenosti s Ustavom Republike Hrvatske i pravnim sustavom te u pogledu njihove pravne obrade,

2)      razmatra pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja bitna za jedinstvenu pravnu tehniku i terminološku usklađenost akata koje donosi Sabor,

3)      daje mišljenje o prijedlogu da pojedine odredbe zakona imaju povratno djelovanje,

4)      brine se o jedinstvu pravnog sustava i daje mišljenje o načelnim pitanjima izgradnje pravnog sustava ili jedinstvene primjene zakona,

5)      razmatra akte koje potvrđuje ili na koje daje suglasnost Sabor i o tome daje mišljenje,

6)      utvrđuje i izdaje pročišćene tekstove zakona i drugih akata koje donosi Sabor, kad je tim zakonima ili aktima za to ovlašten ili kada su ti akti najmanje tri puta izmijenjeni ili dopunjeni,

7)      razmatra prijedloge za davanje vjerodostojnog tumačenja zakona ili drugog akta kojeg je donio Sabor,

U kontekstu  navedenih  činjenica „Saborski odbor  za  zakonodavstvo“ činjenično  snosi kaznenu i materijalnu odgovornost  za  PLJAČKU  koju su  proveli i provode  javni bilježnici  REPUBLIKE  HRVATSKE.

Iz  navedenog  razloga članovima „Saborskog odbora za  zakonodavstvo“ nužnost  je  ukinuti  „saborski imunitet“ u  svrhu  kaznenog  progona zbog  namjerno  nanesene  štete građanima  REPUBLIKE HRVATSKE

–         Članovi  KOMORE   JAVNIH  BILJEŽNIKA  REPUBLIKE HRVATSKE

Kako  su  članovi „Komore  javnih  bilježnika“ u  pravilu  sudci  koji  su  izašli iz  pravosudnog  sustava  poznato  im  je  da  javni  bilježnici nisu  sudci koji  je  stav  zauzeo i  EVROPSKI SUD , citiram : „Javni bilježnici u Hrvatskoj, kada postupaju u ovršnim postupcima na temelju „vjerodostojne isprave”, ne mogu se smatrati „sudom” ni u smislu Uredbe o europskom nalogu za izvršenje ni za potrebe primjene Uredbe o priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima

Za rješenja o ovrsi koja oni donose stoga se u načelu ne mogu izdati potvrde o europskom ovršnom naslovu te se ne mogu priznati i izvršiti kao sudske odluke u drugim državama članicama.“

Komori  javnih  bilježnika  je  jasno  da  nisu  ovlaštene  osobe  za  provedbu  ovrhe  nad  ovršenicima  ali  zbog  stjecanje  znatne  materijalne – imovinske  koristi  postupali  su  suprotno  zakonu.

Iz  navedenog  razloga  svi  članovi „KOMORE  JAVNIH  BILJEŽNIKA“  moraju  biti  kazneno gonjeni  kako  bi  im  se naplatilo  materijalno obeštećenje  za   GRAĐANE  REPUBLIKE HRVATSKE.

–         Saborski  zastupnici u SABORU  REPUBLIKE HRVATSKE

Saborske  zastupnike  REPUBLIKE HRVATSKE  ne  opravdava  neznanje  iz  pravne  domene jer  saborski  zastupnici  su  digli  ruku  za  donošenje i provedbu  OVRŠNOG ZAKONA  i ZAKONA O JAVNIM BILJEŽNICIMA

–         USTAVNI SUD REPUBLIKE HRVATSKE

Iznimno  zanimljiva kategorija  pravnih  stručnjaka , citiram :

„Suce Ustavnog suda Republike Hrvatske bira Hrvatski sabor, na vrijeme od osam godina, iz reda istaknutih pravnika, osobito sudaca, državnih odvjetnika, odvjetnika i sveučilišnih profesora pravnih znanosti.“

USTAVNI  SUD  ODLUČUJE :

1)    Odlučuje o suglasnosti zakona s  USTAVOM – USTAVNI SUD ukinut će zakon (ili pojedine njegove odredbe) ako utvrdi da je  neustavan

2)    Odlučuje o suglasnosti drugih propisa s Ustavom i zakonom  – Ustavni sud ukinut će ili poništiti druge propise (ili pojedine njegove odredbe) ako utvrdi da je neustavan ili nezakonit itd.

Navedeni pravni  prostori  djelovanja  sudaca  USTAVNOG  SUDA REPUBLIKE  HRVATSKE nedvosmisleno  zahtjeva  njihovu  kaznenu i materijalnu odgovornost  za  provedbu  PLJAČKE  GRAĐANA  REPUBLIKE  HRVATSKE.

Ustavni  sudci  znaju  da  OVRŠNI ZAKON i ZAKON O  JAVNIM  BILJEŽNICIMA  nije  u  skladu  sa  zakonodavnim  odredbama  EVROPSKE  UNIJE  i  nisu  iskoristili  pravo  „veta“  na  navedene  zakone. Iz  predmetne  činjenice  proizlazi  kaznena i  materijalna  odgovornost  sudaca   USTAVNOG  SUDA  REPUBLIKE  HRVATSKE u  svojstvu  suučesnika počinjenja  teškog kaznenog  djela  PLJAČKE  GRAĐANA  REPUBLIKE HRVATSKE.

Ustavnim  sudcima mora  se  ukinuti „imunitet“ i  provesti  nad  njima  kazneni progon  zbog  namjerno  načinjene  štete građanima  REPUBLIKE  HRVATSKE.

Svi  sudci  USTAVNOG  SUDA  REPUBLIKE HRVATSKE  zbog  kompromitacije „zaštitom  kriminala“  bez  izuzetka  moraju  biti udaljeni od  obavljanja  dužnosti  USTAVNOG SUDCA.  Predmetnu  konstataciju  uvjetuju presude      broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU

Da  bi  građani  REPUBLIKE  HRVATSKE  mogli  ostvariti  obeštećenje  za  provedenu pljačke od  strane  javnih  bilježnika  REPUBLIKE HRVATSKE  koju  je  omogućilo  HRVATSKO  PRAVOSUĐE , građani  su  dužni  pokrenuti  pravni  postupak „NAGODBE“  kod  nadležnog  Općinskog  Državnog Odvjetništva , a  potom  na  nadležnom Općinskom  sudu  pokrenuti pravni postupak „TUŽBE PROTIV  REPUBLIKE HRVATSKE  i JAVNOG BILJEŽNIKA“ sa  pozivom  na  presude      broj  C-484/15  i  C-551/15  EVROPSKOG  SUDA   u  LUXEMBURGU.

 

BOŽIDAR  VIDUKA  magistar inženjer geodezije